Država i njeni oblici
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Visoka ekonomska škola, Peć-Leposavić

Садржај
Увод ........................................................................................................ 3
1. Држава ............................................................................................... 4
1.1. Појмовно одређивање државе ..................................... 4
1.2. Настанак државе ............................................................... 5
1.3. Држава као правна појава ............................................. 8
1.4. Елементи државе ............................................................. 9
1.4.1. Територија ........................................................... 9
1.4.2. Становништво .................................................... 10
1.4.3. Државна власт.................................................... 11
2. Облици државе ............................................................................. 11
2.1. Облик владавине- монархија и република ............ 12
2.2. Облик политичког режима- апсолутизам и демократија ..................................................................................... 13
2.3. Облик државног уређења – просте и сложене ...... 15
Закључак ............................................................................................. 16
Литература .......................................................................................... 17
Увод
Име неке ствари најчешће, говори о њеној природи, суштини и одликама. У том смислу неопходно је да утврдимо порекло и значење термина држава, како бисмо, на тај начин, могли да сазнамо његову суштину и смисао.
Модерна држава је настала у 16. веку код романских и германских народа Европе, потиче од латинске речи статус. Политичке творевине које су у Европи настале пре постанка модерне државе, нису се називале државама. У антици су се користиле речи полис, реч република, империум, у феудализму регнум, монархија.
Држава је најстарије парцијална друштвена група. Она настаје распадом првобитне људске заједнице, тј. настанком класа и класног друштва. Од свог настанка она се на одређени начин прожима са друштвом и као сенка прати живот човека. Зато је од најстаријих времена привлачила пажњу оних који су настојали да открију суштину друштвеног живота и односа човека и друштва.
Држава
1.1. Појмовно одређивање државе
У настојању да се открије суштина државе, настало је и више различитих схватања о њеном настанку и суштини. Разлике у појмовном одређивању државе, као друштвене групе, настају, како из политичких ставова мислилаца који су се бавили овом проблематиком, тако и из сложене природе саме државе као друштвене појаве. Сложеност државе као друштвене групе, састоји се у томе што је она организација владајуће класе, која штити интересе те класе применом физичког насиља, али у исто време врши и неке општедруштвене функције чије вршење представља интерес целог друштва и за чије вршење није потребна употреба насиља.
Због сложености државе и субјективности појединих научника која је долазила до изражаја при одређивању њеног појма, настао је већи број теорија о држави, као друштвеној групи. Многе од тих теорија због своје једностраности, мада указују на нека битна обележја државе, нису сагледале и изложиле сву сложеност државе. Као најпознатије теорије о суштини и настанку државе најчешће се наводе: патријархална теорија, органска теорија, теорија силе, теорија друштвеног уговора, психолошка теорија и марксистичка теорија.
По патријархалној теорији, држава је настала природним разграњавањем једне породице прво у насеобину, потом у племе и на крају у државу. Овом се теоријом настоји да оправда власт монарха. Представници органске теорије сматрају да се држава може изједначити са посебним живим бићем, које има самосталан организам и самосталну вољу.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]